Odbrana doktorske disertacije kolege msr Vladana Vidickog „Značaj socijalnog kapitala, mreža i resursa etničke grupe za preduzetništvo srpskih emigranata u Beču“ biće održana u subotu 11. marta u 13h u Kino sali Filozofskog fakulteta u Novom Sadu.
Tekst disertacije disertacije možete pronaći ovde.
Petočlanu komisiju za ocenu i odbranu doktorske disertacije čine:
- prof. dr Žolt Lazar, predsednik
- prof. dr Slobodan Miladinović, član
- prof. dr Jasmina Petrović, član
- prof. dr Snežana Stojšin, član
- prof. dr Marica Šljukić, mentor
Apstrakt disertacije
Istraživanje se bavi preduzetništvom srpskih imigranata u Beču, glavnom gradu Republike Austrije i najvećem centru srpske dijaspore u Evropi. U sociološkoj teoriji, pod imigrantskim preduzetništvom se podrazumevaju procesi pokretanja, upravljanja i razvoja imigrantskih preduzeća, utemeljeni na upotrebi grupnih (etničkih i porodičnih) resursa i oblikovani karakteristikama društveno-ekonomskog konteksta
relevantnih država (porekla, destinacije ili drugih).
Počev od jugoslovenskih radnih migracija u drugoj polovini 20. veka, u
austrijskoj prestonici nastala je znatna srpska dijaspora, koja je, s
obzirom na svoju veličinu i stepen društvene i kulturne organizacije,
vremenom postala i jedna od najsloženijih i najznačajnijih zajednica ove
vrste. Dosadašnja naučna istraživanja su se bavila različitim aspektima
ove zajednice, ali se nijedno nije posebno odnosilo na privredne i
preduzetničke aktivnosti njenih pripadnika. Na potrebu za takvim
naučnim uvidima ukazuju podaci iz zvanične statistike austrijskih
institucija koji beleže porast preduzeća u vlasništvu srpskih
imigranata u poslednjih nekoliko godina. U skladu sa tim, ciljevi ovog
istraživanja tiču se upravo ispitivanja društvenih, kulturnih i
ekonomskih karakteristika srpskog imigrantskog preduzetništva u Beču. Posebni ciljevi istraživanja odnose se na: (1) utvrđivanje
organizacionih karakteristika preduzeća srpskih imigranata; (2)
identifikovanje njihovih preduzetničkih strategija u pokretanju,
upravljanju i razvoju preduzeća; i (3) razumevanje specifičnosti srpske
etničke ekonomije i položaja njenih članova u okviru ispitivanog
društva.
Istraživanje se oslanja na teorije imigrantskog preduzetništva i
etničke ekonomije nastale u okviru ekonomske sociologije, poput
interaktivnog modela, modela kombinovane ukorenjenosti i
multifokalnog pristupa. Metodološki pristup u istraživanju je
kombinovan, odnosno, primenjen je kombinovani metod slučaja
konvergentnog tipa. Primarni podaci su prikupljani tokom terenskog
istraživanja u Beču posredstvom metoda dubinskog intervjua, posmatranja i analize sadržaja. Uz primarne, u istraživanju su korišćeni i sekundarni podaci austrijskih i srpskih institucija, ali i različitih
međunarodnih organizacija.
Zaključci istraživanja ukazuju na to da je srpsko imigrantsko
preduzetništvo u Beču u značajnoj meri oblikovano socijalnim kapitalom i etničkim i porodičnim mrežama. Uz to, pokazano je i da su strategije preduzetnika pod uticajem institucionalnih okvira kako države Austrije, tako i domovine preduzetnika, ali i drugih relevantnih država. Na kraju, utvrđeno je i da preduzetništvo srpskih imigranata u Beču nije homogena pojava i da ono ima obrise drugih srodnih tipova
preduzetništva, kao što su preduzetništvo dijaspore, transnacionalno
i ekspatrijatsko preduzetništvo.